Везе

АМБАСАДОР РУСИЈЕ АЛЕКСАНДАР КОНУЗИН, НА КРАЈУ МАНДАТА У СРБИЈИ И ПРОФЕСИОНАЛНЕ ДИПЛОМАТСКЕ СЛУЖБЕ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Драгоцена заједничка баштина
„Имао сам дугу и динамичну каријеру. Свуда ме је интересовао стварни живот народа земље у којој сам. Из Србије ћу понети најтоплије утиске. Имамо много заједничког, ризницу успомена и нада, што отвара огромне перспективе у најбољем интересу наших држава и народа. Не смета ми ни друкчије гледање на то, али Срби морају пред собом имати све аргументе када буду доносили далекосежне одлуке. Богатство нашег многовековног братства треба сачувати и увећати”

Пише: Марина Горски

У банатској Белој Цркви 25. јуна обележена је 90. годишњица преласка руског Кримског кадетског корпуса у ову варош. Истог дана ту је започета Кадетска симфонија „Србија 2012”, фестивал руских кадетских школа који је отворио амбасадор Александар Конузин.
Била је то лепа прилика за разговор са Његовом екселенцијом, пред сам крај мандата у Србији и окончања професионалне дипломатске каријере.

И овде и у Русији, чини се, нарасла је свест о вредности наслеђа које је руска емиграција оставила у Србији?
Руси су се нашли овде не својом вољом, већ због драматичних и трагичних догађаја у Русији 1917. Иако су тек преживели своју велику трагедију, разарање своје земље у Првом светском рату, Срби су ипак пружили сву могућу помоћ руским емигрантима и омогућили им да свој живот наставе овде. Не остајући дужни, Руси су се укључили у живот Србије. Пројектовали су и градили, предавали на универзитетима, служили у војсци Краљевине. Имали су велики утицај на развој ове земље, оставили дела која су данас део опште историјске и културне баштине.
Међу Русима који су тада стигли у Србију, било је много кадета који су овде наставили своје школовање. Много стотина Руса било је у Кадетском корпусу Великог Кнеза Константина Константиновича у Белој Цркви. Деведесетих година прошлог века та кадетска традиција се вратила у Русију. Сетили су се веза са Србијом, па нове генерације руских кадета, од пре три године, ево, стижу у Белу Цркву и упознају се са овде пренетим кадетским традицијама својих давних претходника. То сада добија смисао наше заједничке баштине.

ЈАЧАЊЕ СВЕСЛОВЕНСКЕ КУЛТУРЕ

Иако на много тога не подсећамо довољно, много тога не обележавамо, мостови између две државе и два народа постоје, трају и јачају?
Везе међу нашим народима су дубоке и богате, нарочито у области културе и вере, али и у директним контактима међу нашим људима. Ми смо словенски народи, наше културе су блиске, обогаћују се и јачају међусобно. Управо то су области које желимо даље да подижемо и развијамо. Имамо добре резултате. Видимо јарке боје српске културе које допуњују руску културу, и обрнуто, а заједно одражавају и богате свесловенску културу. И вишевековне везе наших цркава су благотворне. Тренутно се развијају контакти у сфери просвете. Млади људи иду из Русије у Србију и обрнуто, што ствара добру атмосферу за развој вишеструке сарадње у будућности.

Ускоро се завршава Ваш амбасадорски мандат у Србији, али и Ваша дипломатска каријера. Радили сте у амбасадама у Камеруну, Габону, Алжиру, Француској, у Сталној мисији Русије у УН у Њујорку, били директор Департмана за међународне организације МИП Русије, најзад амбасадор у Србији. Како бисте те дужности Ви поређали према сопственом дипломатским приоритетима, можда искушењу, турбулентности, личној и професионалној сатисфакцији...?
Имао сам активну каријеру. Свуда ме је веома интересовао живот народа земље у којој сам. То се тиче и црне Африке, у којој сам започео каријеру. Док сам радио у Алжиру, отворио сам за себе веома турбулентан арапски свет. У Француској сам био када се распао Совјетски Савез и настала нова држава, Русија, што је изискивало додатне напоре за развијање односа између ових земаља.
Најнапорнији период у мојој каријери свакако је онај у УН. Радио сам у Савету безбедности УН, једном од најбитнијих органа светске организације, који се бави, готово искључиво, конфликтним проблемима. Скоро свакодневно морао сам да разматрам конфликтне ситуације у одређеним државама, или између држава.
Србија је за мене и мој дипломатски рад била веома интересантно место. Прво, стигао овде у својству амбасадора, што значи да сам имао прилику за различите састанке и разговоре са руководством ове земље. Разговарали смо о билатералној сарадњи, заједничким активностима на међународној сцени, велику пажњу захтевао је (наравно) проблем Косова. Осим разговора у Београду, често сам ишао и на Косово. Зато сам веома добро упознат са тим питањем, и са политичке и међународно-правне тачке гледишта, као и са проблемима људи који живе на Косову. У принципу, моја каријера је била веома активна и веома интересантна. Задовољан сам својим радом у Србији.

ДИПЛОМАТИЈА КАО УМЕТНОСТ

У Србији сте добили Орден Светог Саве првог реда, највише признање Српске православне цркве, али из неких кругова и прозивани за „недипломатску отвореност”, па и „демонстрацију силе”. Поредили су Вас са Арчибалдом Рајсом, великим пријатељем Срба који им је у брк указивао на њихове мане. Шта ће, после свега, превагнути у Вашим сећањима из Србије?
Имам најтоплије утиске са мог боравка у Србији. Србија је фази развојних трансформација. Има у њој различитих гледишта на то како би требало даље да се развија. Увек сам полазио од тога да Русија има богату прошлост и веома перспективну будућност, те да имамо заједнички интерес да развијамо сарадњу према традицијама наших предака. Веома сам срећан што већи део Срба са којима сам комуницирао подржава такав приступ. Не смета ми ни да неко друкчије гледа на то. Али убеђен сам да имамо много заједничког, што отвара далекосежне перспективе у најбољем интересу наших држава и народа.

Изјавили сте: „Дипломатија је уметност обједињавања напора држава ради остварења заједничких циљева. Овај посао мора да се обавља у духу најбољих међуљудских односа.” Дипломатија и уметност!?
Знате, дипломатија је у исто време и умеће и уметност. Умеће – зато што је то свакодневни труд. Уметност – зато што је успех постигнут онда када имате резултат који одражава максимални степен интереса свих који су у вези са неким проблемом.

Ваше искуство биће од посебног значаја за Вашег наследника на месту амбасадора Руске Федерације у Србији. Шта бисте могли да поручите њему, а шта нама који живимо у Србији?
Мислим да је мој колега који ће ме заменити добро упућен у дугу традицију односа наших народа и земаља. Убеђен сам да ће он успешно наставити посао који сам овде ја радио, баш као што сам ја радио на темељу напора колега које су овде биле пре мене.
И Русима и Србима желим да сачувају сву ону драгоцену заједничку баштину. Богатство многовековног пријатељства. Богатство блискости између наших народа. Да сачувају и увећају.

***

АЛЕКСАНДАР КОНУЗИН КАДЕТИМА ВОРОЊЕШКОГ КАДЕТСКОГ КОРПУСА, ТАМБОВСКЕ И ЈАКУТСКЕ КАДЕТСКЕ ШКОЛЕ, НА ТРГУ РУСКИХ КАДЕТА У БЕЛОЈ ЦРКВИ
Пример народне дипломатије

Стигли сте у пријатељску земљу Србију. Односи међу нашим земљама постоје још од када су формиране државе Срба и Руса. Од тада смо увек били заједно. И у најтежим тренуцима наше историје, када су и Срби и Руси били у ропству под туђинима, налазили смо начина да одржавамо везе. Наши народи имају богату, драматичну и трагичну историју. Никада нисмо међусобно ратовали, а често смо заједно ратовали против наших непријатеља. У XIX веку руска војска је више пута долазила на Балкан, у Србију, да би помогла ослобођење Срба из отоманског ропства. Године 1914, када је покренута агресија на Србе, Русија је стигла да помогне. И Руси и Срби су много страдали, плативши страшну цену у том рату. Између два рата, у новоствореној Југославији уточиште је нашло на десетине хиљада Руса.
Године 1941. Црвена армија, заједно са Народно-ослободилачком армијом Југославије, ослободила је ову земљу од окупатора.
Сада је сарадња између наших земаља у свим сферама достигла висок ниво. Имамо стабилан политички дијалог, постигли смо висок ниво економских односа, висок ниво културне размене. Хуманитарне везе се, такође, развијају. И ваш долазак у Србију представља доказ добрих односа међу Србима и Русима. То је пример „народне дипломатије”.
Током боравка у овој земљи, сазнаћете много и о вама самима. Сазнаћете, такође, да Срби не живе лако, али видећете и осетити да сте овде добро дошли, да вас овде воле и дочекују широка срца. А гледајући вас, Срби ће се сазнати доста тога о животу у Русији.
Желим вам успешан боравак у Србији, успех у вашем школовању и срећну будућност.